Kerovi

Srednje velik pas, lijepe postave i kvadratičnog izgleda (dužina tela je jednaka visini tela), s jakim kostima. Brz je i elegantan, ne sme biti krut ili premršav. Glava je dobro izražena: široka gubica i uski stop. Bore na koži se mogu pojaviti između dugih i kupiranih ušiju koje su tesno povezane. Donja čeljust je duža od gornje (predgriz), prekrivaju ih usnice. Izraz lica ne sme biti tužan već veran i ne oštar. Dlaka je kratka i sjajna, od tamno jelenje do žute boje, a najtraženija je boja između te dve. Tamna maska je ograničena na područje gubice. Visina 63 cm, težina nešto iznad 30 kg. Bokser doživi od 8 do 10 godina starosti. U standardu je posebno naglašen pravilan nosni dio lubanje. Precizno je opisana i narav. Po mišljenju ljubitelja tih pasa gubica je od velike važnosti i potrebna joj je brižna nega. Što to znači? Bokser je agresivan i oprezan pas, potreban mu je nježan, ali odlučan i dosledan odgoj. Možemo reći da je mek za učenje (ne uvijek), a prema gospodaru je osjetljiv. Potiče od borbenih pasa, neustrašivo se zna suprotstaviti protivniku i jak napad ga ne može prestrašiti. Pogrešnim odgojem može postati opasan nasilnik. lako se ubraja među službene pasmine, prije svega je kućni i porodičnii pas. Živahan je, razigran, izvanredno pažljiv prema djeci i ostalim članovima obitelji. Tipično je da se gura njuškom u ukućane kako bi dokazao svoju naklonost. Njegovu kratku dlaku je lako negovati. Skroman je i zadovoljan boravkom u stanu gde ne laje previše. Njegova živahnost i potreba za kretanjem zahtijevaju redovne i duge šetnje. Preporučljivo ga je školovati. Kod nas na žalost nisu propisani ispiti za priplodne životinje na kojima se ocenjuju prirodne osobine. Bokseri moraju biti temperamentni, tvrde konstitucije, unutrašnje čvrsti, jaki i izdržljivi. Za dozvolu uzgoja treba imati negativan rengenski snimak kukova (ne sme biti displazije). Bokseri mogu biti svojeglavi, posebno ih dobro treba naučiti da se odazivaju na poziv. Klub koji pozorno brine za razvoj pasmine ustanovljen je 1886. godine u Munchenu. Odakle potiče ime bokser nije poznato - možda je to ime dobio zbog agresivnosti, a možda je podrijetlom iz Velike Britanije, odakle su njegovi preci.Otac prvog njemačkog boksera bio je engleski buldog. Po njima imaju bokseri veće ili manje bele pege. Bela boja je u početku bila dozvoljena, ali od 1925. godine čisto beli bokseri više nisu bili priznati. Nešto bele boje još se uvek tolerira na prsima, trbuhu i nogama.Pored naravi, kod boksera pozornost privlači i njegova skladnost - mršavo i mišićavo telo koje odaje hrabrost.Stariji bokseri imaju često problema s kičmom što se primećuje kada pas ne može više galopirati i ne maše više tako intezivno zadnjim delom tijela (to radi jer ima kupirani rep). Nemački bokseri su više nego ostale pasmine skloni bolestima.

To je stasit patuljasti pas, koji potiče od malo poznatih linija molosoidnih pasa. Glava mu je velika i okrugla, s dubokim poprečnim kožnim naborima na čelu. Nosni dio lobanje je kratak, ravan i širok, napred tup, s izrazito crnim licem i širokom crnom njuškom. Mopsu je u standardu predviđen predgriz. Oči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su crne, malene, tanke. Vrat je kratak i snažan, s jako izraženim podvratnikom. Rep je po mogućnosti dvostruko savijen, držan iznad leđa. Dlaka je kratka i svetleća, od srebrno sive do boje marelice. Visina - do 32 cm, težina - do 8 kg. Doživi i 15 godina. Mopsovo poreklo nije potpuno jasno. Preci su možda bili engleski buldozi ili kineske pasmine. Ime mops, kojeg i mi upotrebljavamo, nemačkog je porekla (staronjemački mup znači natmuren). Spada u pse za pratnju. Nekada je bio modni pas, a sada je razmerno rijedak. Upravo je šteta da ti psi nisu više rašireni. Mops je stvarno nezahtevna, pristupačna rasa i može živeti u malom stanu. lako je malen, hrabar je čuvar - u tome se ogleda njegova molosoidna prošlost. Potreban mu je dosledan odgoj. Moramo biti odlučni i kada odraste. Naime, izvanredno je pametan, sposoban brzo otkriti sve slabosti svojeg gospodara i dobro ih iskoristiti. Može postati pravi tiranin. Još jedna slaba osobina: kada diše glasno sopće, a dok spava hrče. Po naravi je tvrd. Moramo paziti na nabore među kojima se mogu pojaviti upale.

Mali je pas, kod kojeg je dužina tela veća od visine. Od glave do vrha rep je obrastao svilenkastom, dugom i svetlom dlakom. Glava ima naglašeno čeono koleno. Čeoni dio lobanje je izrazit, također i trepavice. Njuška i gubica su crne boje, oči velike, tamne, živahne i pametne. Telo je u pasminskom standardu potanko opisano. Rep je u korenu jak, na vrhu tanak i prekriven je dugom dlakom, koja pravi lepezu. Pojedine dlake tog gustog krzna duge su i do 22 cm. Boja krzna je potpuno bela. Visina mužjaka - od 21 do 25 cm, težina - 3 do 4 kg. Dožive veliku starost. Pas ne potiče s Malte, već je njegova domovina dalmatinska obala - otok Melitaea koji se danas zove Mljet. Maltezer je bio opisan još u starogrčkoj literaturi, a ti psi bili su ljubimci već i starogrčkim damama.Maltezerova dlaka podseća na staklenu vunu. Na krznu se često oblikuje razdjeljak, posebno na leđima. Dlaka se potpuno razvije tek u trećoj godini života i mora biti jako bogata. Treba je negovati četkom (ne metalnom!) i češljem (također ne metalnim). Redovito treba čistiti iscjedak iz očiju, jer inače dlaka na tom mjestu postane žućkasta. Maltezer je privržen čoveku, vrlo je oprezan, mada nije nervozan i osoran. Živahan je i rado se kreće. Kao i svi drugi bišoni tipičan je damski pas.Dobrog je zdravlja i rijetko oboli. Šteta je da su jako skupi i stoga prilično nedostupni.